Tehnička škola snimljena dronom

ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ У ШКОЛСКОЈ 2017/2018. ГОДИНИ

Техничар за индустријску фармацеутску технологију

Рударски техничар за припрему минералних сировина (дуално образовање)

Техничар за заштиту животне средине

Operater za preradu metala (дуално образовање)

ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ

Школа има дугу традицију у образовној делатности, постоји већ 59 година, позната под називом Рударско-металуршка школа. Међутим, временом традиција губи свој смисао као и потребу за образовање кадра из области рударства И металургије због новонастале економске и политичке ситуације.

У тражењу нових могућности за цео регион, школа се од школске 2003/2004 године, определила да уђе у сарадњу са КАРДС–програмом, и у систем образовања одраслих. КАРДС програм је програм реформе средњег стручног образовања са акцентом на образовање одраслих, а под окриљем Европске Уније. Школа има искуства и у раду са одраслима, јер је годинама школовала кадрове из рада за потребе Рударско-топионичарског басена Бор и остале руднике са територије бивше Југославије.

У КАРДС-програм школа је ушла из више разлога:

- располаже квалитетним људским кадром;

- привреда Бора исказала је потребе за новим образованим профилима због реструктуирања;

- повећања запошљивости.

У раду са одраслима школа користи постојеће сопствене ресурсе и улаже напоре у задржавању становника на овом подручју. Преквалификацијом постојеће радне снаге очекује се смањење броја незапослених лица, чиме се пружа подршка стратегији општине Бор у реорганизацији досадашње привреде. Концептом доживотног образовања школа ће се потрудити да развије нов начин размишљања, како код незапослених, тако и код запослених лица. Техничка школа прераста у Регионални Тренинг Центар који ће бити усмерен ка пружању услуга незапосленим лицима без квалификација, али исто тако и запосленима са неадекватним и недовољним компентенцијама, знањима и вештинама чиме ће се омогућити опстанак, пре свега младих у региону.

Програми центра су реално доступни свим заинтересованим клијентима, а неки од понуђених модула су:

МОДУЛИ

ИСТОРИЈАТ

Свака делатност има подручје рада и своју специфичну историју. Кратак осврт на историју рударства и стручног образовања вратиће нас у време њиховог настанка и развоја.

У историји рударства записано је да су најстарији рудници у Србији настали у XИИИ и XИВ веку и да су имали такву размеру да је Србија у том погледу спадала међу најпознатије земље у Европи. У индустрију и рударство Србије почео је да се уноси страни капитал. Рудно богатство наше земље, познато још у доба Римљана није, нажалост, послужило као основа за развитак домаће индустрије и рударства. У Србији је 1893. године било укупно отворено 16 рудника од којих је држава експлоатисала само два, а остале су искоришћавали појединци. Тако је индустријалац Ђорђе Вајферт подигао пивару у Београду и девет рудника у Србији, међу којима су најпознатији били Борски рудник и Костолац. Овим, као и осталим Вајфертовим рударским радовима руководио је инжењер Фрања Шистек. Он је 1902. године открио богато лежиште бакарне руде у подножју Борске реке. Тако је са Борским рудником започело златно доба француског капитала. Власништво страног капитала над рудницима задржало се до 1941. године када су Немци, окупацијом Србије, наставили даљу експлоатацију рудника све до ослобођења.

Образовања рударских и металуршких радника у правом смислу, до 1945. године није ни било. Систематско стицање знања и вештина није постојало, јер се радна снага регрутовала из редова неписмених и полуписмених сељака који су се оспособљавали кроз сам процес рада приучавањем и обуком. Наиме, неискусни радници “уче” од искусних старијих радника у директном процесу рада.

Индустријском револуцијом - појавом машина и коришћењем машина у процесу рада, дошло је до оснивања првих стручних школа. Тадашњи начин производње од радника није више захтевао само ручну вештину него и познавање производног процеса. До таквог сазнања могло се доћи повезивањем теорије и праксе, учењем и обуком у школи а не само кроз праксу у производњи...

Контакт