 |
НАСИЉЕ

Насиље
дефинишемо као сваки облик једанпут учињеног или
поновљеног вербалног или невербалног понашања које за последицу има
стварно или потенцилално угрожавање здравља,
развоја и достојанства децe/ученика.
КОЈИ
ОБЛИЦИ НАСИЉА ПОСТОЈЕ????

1.
Емоционално
/
психичко насиље
( тренутно
или трајно угрожавање психичког и емоционалног здравља детета)
2.
Физичко насиље
(стварно
или потенцијално телесно повређивање детета
/
ученика)
3.
Електронско насиље
(злоупотреба
информационих технологија
- мобилни
телефон,
интернет и др.)
4.
Сексуално насиље
(укључивање
деце у сексуалну активност коју она не схватају и за коју нису развојно
дорасла)
5.
Социјално насиље
(искључивање
деце или детета из групе)
Треба имати на уму да се различити облици насиља углавном
јављају
удружено,
а горе наведена подела може да послужи бољем разумевању
разноврсности облика и начина манифестовања насиља (нпр.
Физичко насиље је увек праћено емотивно
/
психичким насиљем).
ЗЛОСТАВЉАЊЕ
И ЗАНЕМАРИВАЊЕ

Злостављање и занемаривање
обухватају велики број различитих понашања којима се континуирано
угрожава физички,
психички и морални инегритет детета.
Заменаривање у образовно-васпитним
установама обухвата пропусте и нечињења одраслих
(запослених
у установи,
родитеља/
старатеља и одговарајућих служби),
у односу на децу,
чиме се онемогућава здрав развој детета.
Испољава се у облику неадекватне бриге и физичког,
здравственог,
емоционалног,
образовног или васпитног занемаривања детета.
У насиљу је најчешће присутна неравнотежа моћи
која се препознаје у односу у којему је неко
СЛАБИЈИ,
а неко ЈАЧИ
(
моћнији).
Деца одређених психо-физичких
карактеристика и понашања често су у ситуацији повећаног ризика
,
што може утицати на њихову већу изложеност насилном
понашању друге деце,
али и одраслих.
БОЉЕ
СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ!!!!

Превенција насиља
представља скуп мера и активности које имају за циљ стварање сигурног и
подстицајног окружења,
неговање атмосвере сарадње,
уважавање и конструктивне комуникације, у коме неће бити насиља или ће
га бити што мање.
Програм и активности превенције омогућавају благовремено
уочавање потенцијалног насиља и отклањање ризика;
припрему за адекватно реаговање ако се насиље догоди;
свеобухватну ресоцијализацију учесника у насиљу;
заштиту права и смањењу додатне патње свих који су
укључени у насиље.
Најуспешнији приступ превенцији насиља је онај који:
1.
са подизањем свести и знања о насиљу почиње од раног
узраста
2.
обухвата све учеснике у животу и раду установе-
запослене,
децу и родитеље
3.
усмерење на изградњу позитивне климе у установи
4.
не толерише насиље,
а подстиче позитивно понашање
5.
укључује децу и као креаторе и као реализаторе
превентивних активности
6.
развија вршњачке тимове за подршку деци
7.
добија пуну подршку локалне заједнице.
Које су предности превентивних активности????
Превентивне активности допринеће да деца:
прихвате и науче вештине потребне за боравак и живот у колективу;
осећају се заштићено и сигурно;
успешније и ефикасније уче;
буду одговорнија и науче да управљају сопственим
понашањем у конфликтним ситуацијама;
да управљају осећањима као што су љутња,
фрустрација,
срећа и усхићење;
успостављају и негују пријатељства;
науче да заштите своја и поштују права других;
разумеју и прихватају разлике,
сарађују са другима и раде тимски.
За превенцију насиља значајна су знања о врстама и
облицима насиља и начинима реаговања,
вештине тимског рада,
управљање сукобима и конфликтима.
Развијање социјалних и комуникационих вештина код деце и
ученика представља основу превентивних активности.
Ове вештине омогућавају боље разумевање себе и других,
изградњу позитивних односа са другима, прихватање
одговорности за исказана осећања и управљањем својим понашањем.
Да би се сви у установи осећали сигурно и безбедно,
потребно је да се увек и благовремено реагује на
све обилике насиља.
Циљ интервенције је да се
,
пре свега,
заустави насиље и злостављање,
да се обезбеди сигурност,
смањи ризик од понављања и да ублаже и отклоне последице.
Да би процедуре и поступци били што ефикаснији важно је да будемо свесни
шта намеравамо да постигнемо сваким преузетим кораком.
На насиље се реагује одмах
и у циљу најбоње заштите детета.
И у најтежим ситуацијама насиља и у ситуацијама када
постоји само сумња да се насиље дешава,
не треба одлагати реаговање.
Потребно је зауставити насиље,
обезбедити сигурност за сву децу,
а консултацијама на нивоу установе и са другим надлежним
службама даље решавати проблем.
ДОГОДИЛО
СЕ НАСИЉЕ ШТА САДА??????

1.
Први корак у заштити деце од насиља је
откривање,
сазнање о насиљу.
У неким ситуацијама знаци насиља су очигледни,
док у другим ситуацијама је веома тешко открити проблем.
Понекад понашање детета показује само на постојање неког
проблема,
и при томе треба имати у виду да деца различито реагују:
повлаче се,
раздражљива су,
агресивна,
преосетљива...
2.
Други корак представља
прекидање,
заустављање насиља.
Начин на који ће се насиље прекинути и зауставити зависи
од конкретне ситуације:
узраст,
облик насиља,
број укључених,
место дешавања,
могућност да се позове помоћ...
3.
Смиривање ситуације
представља трећи корак у заштити деце од насиља.
То подразумева обезбеђивање сигурности за дете,
разговор са учесницима и посматрачима.
Најважније је да актери након раздвајања умире,
да се обезбеди прикладан простор и време за разговор.
Објаснити учесницима да је циљ да се сукоб реши и да ће
обе стране имати прилику да испричају шта се догодило.
Договорити се са учесницима да се саслушају без прекидања,
да не вређају једни друге,
да говоре искрено.
4.
Четврти корак представља
консултације
унутар установе ради процене ризика и израде плана
заштите за све учеснике.
У овој фази тим процењује степен ризика и одлучује на
који начин ће решавати случај,
да ли ће га самостално решавати или ће укључити друге
релевантне институције.
Неопходно је водити рачуна о поверљивости података,
заштити приватности и стављању интереса детета изнад
интереса родитеља,
школе,
струке...
5.
Пети корак представља
реализација договерених активности и мере заштите.
Важно је да се индивидуалне обавезе и одговорности
прецизирају и доследно спроводе.
6.
Праћење ефекта преузетих мера
представља шести корак у заштити деце од насиља.
Резултати праћења треба да буду стално развијање и
унапређивање превентивних активности и разноврсних модела интервенције.
На основу анализе дефинишу се мере и активности за унапређивање рада
свих учесника у овој области.
Прилог - Нивои реаговања и различити облици насиља
Први ниво
|
Физичко насиље |
Емоционално/психичко насиље |
Социјално насиље |
Сексуално насиље и злоупотреба |
Насиље злоупотребом информационих технологија |
|
Удрање
чврга, Гурање, Штипање, Гребање, Гађање, Чупање, Уједање,
Саплитање, Шутирање, Прљање, Уништавање ствари... |
Исмејавање, Омаловажавање, Оговарање, Вређање, Ругање,
Називање погрдним именима, Псовање, Етикетирање, Имитирање,
„Прозивање“ ... |
Добацивање, Подсмевање, Игнорисање, Искључивање из групе или
фаворизовање на основу социјалног статуса, националности,
верске припадности, насилно дисциплиновање, ширење гласина
|
Добацивање, псовање, ласцивни коментари, ширење прича,
етикетирање, сексуално додиривање, гестикулаиција.... |
Узнемиравајуће „зивкање“, Слање узнемиравајућих порука СМС
–ом, ММС-ом, путем веб-сајта.... |
Други
ниво
|
Физичко насиље |
Емоционално/психичко насиље |
Социјално насиље |
Сексуално насиље и злоупотреба |
Насиље злоупотребом информационих технологија |
|
Шамарање, Ударање, Гажење, Цепање одела, „шутке“, Затварање,
Пљување, Отимање и уништаваање имовине, Измицање столице,
Чупање за косу и уши... |
Уцењивање, Претње, Неправедно кажњавање,Забрана
комуницирања, Искључивање, Одбацивање, Манипулисање.... |
Сплеткарење, Игнорисање, Неукључивање, Неприхватање,
Манипулисање, Експлоатација, Национализам... |
Сексуално додиривање, Показивање порнографског материјала,
Показивање интимних делова тела, Свлачење... |
Огласи, клипови, блогови, злоупотреба форума и четовања,
Снимање камером појединаца против њихове воље, снимање
камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика..... |
Трећи ниво
|
Физичко насиље |
Емоционално/психичко насиље |
Социјално насиље |
Сексуално насиље и злоупотреба |
Насиље злоупотребом информационих технологија |
|
Туча,
Дављење, Бацање, Проузроковање опекотина, Ускраћивање хране
и сна, Излагање ниским температурама, Напад оружјем... |
Застрашивање, Уцењивање, Рекетирање, Ограничавање кретања,
Навођење на коришћење психоактивних супстанци, Укључивање у
секте, Занемаривање... |
Претње, Изолација,
Одбацивање, Терор групе над појединцем/групом,
Дискриминација, Организовање затворених група (кланова),
Национализам, Расизам... |
Завођење од стране одраслих, Подвођење, Злоупотреба
положаја, Навођење, изнуђивање и принуда на сексуални чин,
силовање, инцест... |
Снимање насилних сцена, Дистрибуирање снимака и слика,
Дечија порнографија.... |
Извор: Приручник за примену Посебног протокола за заштиту деце и
ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним
установама, Министарство просвете РС, 2009.
|