Рођена у Зајечару 1967.год. Основну школу завршила је у Минићеву а средње усмерено образовање, смер Лабораторијски техничар за биологију у Књажевцу. Школовање наставља на Техничком факултету у Бору на одсеку Хемијске технологије где и стиче звање Дипломирани инжењер технологије за неорганску хемијску технологију.

            Радни однос је започела у Институту за бакар, Бор (данас Институт за рударство и металургију) где наредних 13 година ради на пословима: освајања технологија за добијање соли метала, електролитичком добијању метала, хидрометалуршким поступцма добијања племенитих и ретких метала из примарних  и секундарних сировинаметала (сребра и волфрама...). Учествовала на пројектима, саветовањима, симпозијумима и објавила већи број радова у националним и међународним часописима.

            Од 2007.год ради у Техничкој школи Бор као професор хемијске групе предмета. Предаје већи број стучних и уже стручних  предмета  на образовним профилима из подручја рада Хемија, неметали и графичарство. Радо учествује у свим наставним и ваннаставним активностима (приредбе, фестивали наука, квизови знања, хуманитарне акције, ...), у школским Тимовима (Тим за самовредновање, Тим за инклузивно образовање, Тим за каријерно вођење и саветовање, Тим за оглед...), пројектима, семинарима.

            Воли педагошки посао, децу и људе, има потребу да подучава и дружи се  са децом. Припада генерацији професора који воли традиционални приступ раду који подразумева ред, рад и дисциплину али изузетно води рачуна о потребама својих ђака прилагођавајући методе и начине рада њиховим способностима. Стално се усавршава у циљу унапређења наставе примењујући нове методе, покушавајући да „освежи“  часове, приближи их ученицима и олакша им стицање знања и овладавање вештинама. Воли лабораторијски рад и практичну примену теоријски стеченог знања а  правилно спроведену блок и практичну  наставу види као један од најзначајнијих сегмената у средњем стручном образовању. Руководи се кинеском  пословицом: „Реци ми заборавићу, покажи ми запамтићу, дај ми да пробам научићу“. Од ученика очекује уважавање и поштовање ауторитета али истовремено уважава сваког од њих као личност. У свом раду се залаже да ученици из школе понесу не само знање већ и добро васпитање, да поштују и уважавају свачију личност јер је лепота у различитостима и да свет не би био занимљив да смо сви исти, да је другарство светиња а пријатељство вечно. Своје ученике доживљава као „своју децу“ и покушава да им стави до знања да им је пријатељ.

 Од мноштва поучних  изрека и мисли издавјам:

„Образовање је најмоћније оружје које можете користити да би сте променили свет“

Нелсон Мендела

„ Незнање је наш највећи непријатељ,

а знање је благо које сваког власника свуда прати“

Кинеска пословица