Рођен сам у Бору 23.06.1974.
Дипломирани сам инжињер електротехнике a факултет сам завршио у Нишу.
Живот је тако одлучио да нисам имао прилике да се остварим као инжињер, већ сам добар део свог радног века провео у просвети. То изгледа није случајно, јер потичим из угледне просветарске породице, где чак као просветни радници раде мој рођени брат и сада моја жена.
Као млад сам показивао афинтете према математици, природним наукама и информатици. Највећи резултат који сам постигао као ђак било је прво место на борском региону из математике и исте године трећа награда на републичком такмичењу, а из физике друго место на београдском региону и трећа награда из физике на републичком у тој години.
У просвети сам од 2010. године и радио сам као наставник физике, математике , техничког образовања и информатике у ОШ,,Свети Сава“, затим у Гимназији 2015/16 године као професор физике и као наставник информатике у ОШ,,Вук Караџић“, где и данас радим. У Техничој сам од 2016. почео са радом као професор информатике и електротехнике. Од 2016/2017. радим само као професор физике.
Мој највећи успех на такмичењима које сам остварио у раду са децом био је у периоду док сам радио у Гимназији и тада је мој ученик освојио 2 место на републичком такмичењу из физике.
Због свега наведеног разумљиво је да волим просвету и рад са децом. Некад ми је то био велики изазов у професионалном смислу, али данас је то борба у којој просвети треба вратити стару славу и време када је просветни радник био цењен. Живимо и радимо у нездравом времену када већина деце и родитеља не мисле да је у образовњу срж свих проблема и да је битно само доћи до дипломе.
Ја ћу увек инсистирати на учењу које се заснива на закључивању и расуђивању као најбитнијим компонетама за правилан развој деце у интелектуалном смислу, чиме ће моћи брзо да радвајају битно од небитног, ефикасно да уче и да повећају своју меморију као и трајност тих података у својој глави.
То ће им бити и одскочна даска и предиспозицаја да се духовно боље развију, прихвате праве норме понашања и морална начела, да стекну сигурност у себе и да схвате да је само 10% таланат, а остало рад, како то већ каже и сам чувени научник Томас Едисон, и да ефикасно (инжињерски) решавају проблеме како у школи тако у животу. Моја љубав, толеранција и размевање према њима је искрена и кординара у сваком позитивном и законском смислу и инсистирам на дисциплини и одговрности према раду. Не патим од тога да ме у овим ђачким годинамa воле, јер им је у овим годинамa љубав јако неискрена и заснивана је на линији мањег отпора, али очекујем да ме поштују баш као и ја њих. Оно сто ме чини искренo срећним je њихова захвалност и поштовање за оно што сам учинио за њих и допринео у њиховом образовању кад се сретнемо негде, наког њиховог школовања… И то је моја покретачка енергија…Докле год буде било тога, дотле ћу се бавитим овим послом….
Некада сам се професионално бавио кик – боксом у Пинкију – Земуну и тренирао карате у карате клубу „Младост“ – Земун. Сретно ожењен и имам двоје дивне деце.
