Рођен у Гњилану 1969. године.
Основну школу завршио у Ћићевцу а средњу у Параћину. Дипломирао на Техничком факултету у Бору.
Од 1996. до 2002. радио у фабрици експлозива у Трајал корпорацији на местима технолога поројектовања експлозива и шефа сектора развоја експлозива и на разним пројектима цивилног и војног карактера. Из овог периода, у сарадњи ВТИ ВЈ и Трајал корпорације, заједно са колегама издаје рад под називом: ПРИЛOГ ИСПИTИВAЊУ ИЗРAДE И EФИКAСНOСTИ ДETOНAЦИOНOГ СEЧИВA MAЛE ЛИНEAРНE MAСE EКСПЛOЗИВНOГ ПУЊEЊA (Др Mиркo Лукић, мр Дрaгaн Вaсиљeвић, Дрaгaн Игњaтoвић, Слaвoљуб Кoстић, ВTИ ВJ, Бeoгрaд, и Tрayaл, Крушeвaц).
Од 2003. Године ради у Техничкој школи у Бору. Поред послова предметног наставника, активно је учествовао у неколико пројеката вазаних за образовање одраслих.
Толико у трећем лицу и формалном делу, а сад у првом лицу и неформално. Никада се нисам поистовећивао са струком иако ми је то одувек добро ишло јер, једноставно, то схватам као посао и никако другачије. Сматрам да је то једини начин на који човек може да обавља свој посао исправно и објективно. Волим да цртам и то је дар који имам од малена. Тако сам усавршио рад у векторски и растерски орјентисаном софтверу. Радио сам и програмирање у објектно орјентисаном Паскалу (програмски језик), али сам након неколико урађених база података схватио да то није за мене. Без обзира на то што у свом раду много користим рачунар, посматрам га исто као и сваку другу алатку за остварење својих циљева а не као сврху самом себи.
Супруг сам жене која ме воли (и ја њу наравно) и отац двоје прекрасне деце која су ми највеће надахнуће. Kолико год да то изанђало звучи, то је заиста истина.
Обожавам прогресивни рок, блуз, соул и џез. Ову данашњу музику не разумем.
Као млађи, волео сам да играм баскет, али се сада осећам поприлично маторим a спорт пратим, као прави рекреативац, из фотеље .
