Васпитни рад

Како да учим?

ЗАШТО ДА УЧИМ РЕДОВНО
Kад добијеш добре оцене имаћеш бољу слику о себи самом (и други о теби)
Ако ти се јави проблем у току године лакше ћеш га превазићи
Ако добро распоредиш време имаћеш га и за забаву и дружење
Спречићеш појаву стреса, анксиозности, психосоматских проблема и страха
 
KАKО ДА ОРГАНИЗУЈЕШ АТМОСФЕРУ ЗА УЧЕЊЕ
Обезбеди добро осветљење
Буди умерено сит (прекомерна храна изазива поспаност)
Одмори се
Очисти радни сто од свих ситница (оне ти скрећу пажњу са учења)
Седи правилно са умереном нагнутошћу тела и рукама на столу
Учи стално на истом месту  (то помаже стварању навике)
 
KАKО СЕ УЧИ
Прочитај лекцију два пута (подразумева се да умеш да читаш, ако не умеш вежбај свакодневно!)
Обрати пажњу на наслове, поднаслове, речи подебљане црним у тексту
У књизи подвлачи само битне ствари
Записуј главне мисли обичном оловком у књизи
Прави скицу лекције у свесци док учиш
Шта ти није јасно не прескачи већ покушај да разјасниш или питај
Понови лекцију својим речима најмање два пута
Сличне лекције упореди (пронађи сличност и разлике, да не би ометале упамћивање)
Учи 50 минута па направи паузу 5 до 10 минута
После паузе се врати учењу
Повремено бележи узнемиравајуће мисли и анализирај их са неким
  
ШТА ДА РАДИШ KАД ТЕ МРЗИ ДА УЧИШ
Изађи са друговима, пропуштено надокнади сутра или за викенд
Бави се спортом или неком физичком активношћу редовно
Одреди своје животне циљеве и приоритете
Направи прецизан план учења у који ћеш унети слободно време
Повремено бележи узнемиравајуће мисли и анализирај их са неким
Направи уговор о учењу са самим собом и нађи сведока
Kад постигнеш успех награди сам себе изласком у град или нечим другим

Направи сам свој план учења

KАKО ДА ПЛАНИРАШ СВОЈЕ СЛОБОДНО ВРЕМЕ И ВРЕМЕ ЗА УЧЕЊЕ
– Учи стално у исто време
– Учи на истом месту у соби (психолошки се тако припремаш да учиш сваког дана по мало)
– Соба треба да личи на канцеларију: имај око себе (на зиду, на столу) подсетнике шта треба да урадиш у наредном периоду
– Испиши на хамеру најбитније дефиниције (форуле) из неког предмета и окачи на зид
– Прочитај лекцију барем два пута пре него што почнеш да је понављаш
– Подвлачи само битне ствари
– Понови лекцију барем три пута (активно – полугласно или гласно – понављај делове лекције све док их не утврдиш, па тек онда иди даље)
– Обично се боље учи самостално али повремено можеш и са неким другим да учиш (можете и да пропитујете једни друге)
– Учи 50 минута, па направи паузу 5 до 10 минута, па опет учи 50 минута итд. (у току пауза учвршћује се градиво, али оне не смеју да буду предуге јер се „хладиш“)
– Сличне лекције не учи једну за другом, а ако баш мораш супротстави их и уочи сличности и разлике међу њима
– Научи добро да читаш (лоше читање, муцање у току читања и застајкивање успорава процес мишљења и учења)
– Пази добро на часу и хватај белешке (80% градива научићеш на часовима)
– Прегледај белешке (шта сте тога дана учили) обавезно по повратку из школе – касније, кад седнеш да учиш, биће ти потребно много мање времена да запамтиш те лекције
– Запиши на папиру све мисли које ти падају на памет док учиш (ометајуће мисли ти слабе концентрацију и пажњу, било би добро да их анализираш са педагогом, психологом, родитељем или друго, а можеш и да размислиш само о њима – то ће ти помоћи да их држиш под контролом)
– Одреди своје ближе циљеве (шта желиш да постигнеш сутра) али и даље (шта би желео да студираш, да радиш и сл.). Повремено размисли о томе шта предузимаш да се приближаваш тим циљевима
– Kад нешто научиш или добијеш добру оцену прослави то, буди задовољан собом
– Прихвати помоћ кад ти је неко нуди
– Не веруј друговима да мало уче (нису сви други паметнији од тебе само су боље организовани и имају радне навике)
– Не заборави да наставник стално оцењује (учи свакодневно по мало)
– Не размишљај о страху од одговарања током учења (мала доза треме је подстицајна)
– Не прекидај учење чим нешто не разумеш (питај или истражуј док то не разјасниш себи)
– Ако не можеш да се баш сада сконцентришеш, промени план учења (замени га забавом али не стално), надокнади пропуштено за викенд
KАKО ДА НАПРАВИШ ПЛАН
Планирај сваки свој дан, укључујући и суботу и недељу. Твоје време после школе треба да личи на школски распоред. Дакле, најмање 45 до 50 минута учења па петоминутна пауза, и тако редом. Након неког времена можеш дати себи дужу паузу. Најбоље би било да је искористиш на дружење, спорт или рекреацију. Планирај да учиш редовно али то не значи да не можеш да наградиш себе и да радиш све оно што ти прија. Слободно време треба искористити конструктивно (прочитај неку књигу, одгледај неку образовну емисију, бави се физичком активношћу).
План прави увече за наредни дан. На крају сваког дана провери шта си од планираних активности урадио. Оно што ниси стигао/ла да урадиш због неких непредвиђених околности пребаци у наредни дан или надокнади за викенд.
Планирање времена, у почетку, није лако. Немој одустајати ако све не иде онако као си ти замислио/ла. Често се дешавају непланирани догађаји (позив другара/це коју дуго ниси видео/ла, породичне обавезе и др.) па мораш да тренутно одложиш или промениш своје планове. Kад овладаш овом вештином биће ти потребно сасвим мало времена да израдиш свој план али и да га коригујеш без много проблема.

Склопи уговор са самим собом

Изабери неки циљ који ти је врло битан. То треба да буде нешто што желиш да постигнеш а тражи од тебе доста труда, одрицања и залагања. Пример таквог циља може бити: желим да имам петицу из математике до маја месеца, хоћу да повећам брзину трчања на тренинзима за три месеца, желим да побољшам односе са друговима из одељења итд.
Да би неки удаљени циљ постигао најбоље је да направиш план активности које треба да извршиш у наредном периоду и да склопиш уговор са самим собом.
Уговор не мора бити везан само за школу и учење. Предмет склапања уговора може бити и слободно време, хоби или било који циљ који ти је битан тренутно.
Да би склопио уговор са самим собом потребна ти је чврста воља и жеља да се посветиш том циљу и један сведок који ће ти помоћи да пратиш свој напредак ка циљу. Сведок може бити неко из породице или друг/другарица.
Задатак сведока је да ти скрене пажњу кад год заборавиш на циљ и да те подсети шта све треба да радиш да би остварио оно што си планирао. То треба да буде одлучна особа која тебе добро познаје. А твој задатак је да послушаш сведока и да се посветиш свом циљу.
Па, срећно….!

Заштита од насиља

НАСИЉЕ
Насиље дефинишемо као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које за последицу има стварно или потенцилално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика.
KОЈИ ОБЛИЦИ НАСИЉА ПОСТОЈЕ????
1. Емоционално / психичко насиље ( тренутно или трајно угрожавање психичког и емоционалног здравља детета)
2. Физичко насиље (стварно или потенцијално телесно повређивање детета / ученика)
3. Електронско насиље (злоупотреба информационих технологија – мобилни телефон, интернет и др.)
4. Сексуално насиље (укључивање деце у сексуалну активност коју она не схватају и за коју нису развојно дорасла)
5. Социјално насиље (искључивање деце или детета из групе)
Треба имати на уму да се различити облици насиља углавном јављају удружено, а горе наведена подела може да послужи бољем разумевању разноврсности облика и начина манифестовања насиља (нпр. Физичко насиље је увек праћено емотивно / психичким насиљем).
ЗЛОСТАВЉАЊЕ И ЗАНЕМАРИВАЊЕ
Злостављање и занемаривање обухватају велики број различитих понашања којима се континуирано угрожава физички, психички и морални инегритет детета. Заменаривање у образовно-васпитним установама обухвата пропусте и нечињења одраслих (запослених у установи, родитеља/ старатеља и одговарајућих служби), у односу на децу, чиме се онемогућава здрав развој детета. Испољава се у облику неадекватне бриге и физичког, здравственог, емоционалног, образовног или васпитног занемаривања детета.
У насиљу је најчешће присутна неравнотежа моћи која се препознаје у односу у којему је неко СЛАБИЈИ, а неко ЈАЧИ ( моћнији). Деца одређених психо-физичких карактеристика и понашања често су у ситуацији повећаног ризика , што може утицати на њихову већу изложеност насилном понашању друге деце, али и одраслих.
БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ!!!!
Превенција насиља представља скуп мера и активности које имају за циљ стварање сигурног и подстицајног окружења, неговање атмосвере сарадње, уважавање и конструктивне комуникације, у коме неће бити насиља или ће га бити што мање. Програм и активности превенције омогућавају благовремено уочавање потенцијалног насиља и отклањање ризика; припрему за адекватно реаговање ако се насиље догоди; свеобухватну ресоцијализацију учесника у насиљу; заштиту права и смањењу додатне патње свих који су укључени у насиље.
Најуспешнији приступ превенцији насиља је онај који:
1. са подизањем свести и знања о насиљу почиње од раног узраста
2. обухвата све учеснике у животу и раду установе- запослене, децу и родитеље
3. усмерење на изградњу позитивне климе у установи
4. не толерише насиље, а подстиче позитивно понашање
5. укључује децу и као креаторе и као реализаторе превентивних активности
6. развија вршњачке тимове за подршку деци
7. добија пуну подршку локалне заједнице.
Kоје су предности превентивних активности????
Превентивне активности допринеће да деца: прихвате и науче вештине потребне за боравак и живот у колективу; осећају се заштићено и сигурно; успешније и ефикасније уче; буду одговорнија и науче да управљају сопственим понашањем у конфликтним ситуацијама; да управљају осећањима као што су љутња, фрустрација, срећа и усхићење; успостављају и негују пријатељства; науче да заштите своја и поштују права других; разумеју и прихватају разлике, сарађују са другима и раде тимски.
За превенцију насиља значајна су знања о врстама и облицима насиља и начинима реаговања, вештине тимског рада, управљање сукобима и конфликтима. Развијање социјалних и комуникационих вештина код деце и ученика представља основу превентивних активности. Ове вештине омогућавају боље разумевање себе и других, изградњу позитивних односа са другима, прихватање одговорности за исказана осећања и управљањем својим понашањем.
Да би се сви у установи осећали сигурно и безбедно, потребно је да се увек и благовремено реагује на све обилике насиља. Циљ интервенције је да се , пре свега, заустави насиље и злостављање, да се обезбеди сигурност, смањи ризик од понављања и да ублаже и отклоне последице. Да би процедуре и поступци били што ефикаснији важно је да будемо свесни шта намеравамо да постигнемо сваким преузетим кораком. На насиље се реагује одмах и у циљу најбоње заштите детета. И у најтежим ситуацијама насиља и у ситуацијама када постоји само сумња да се насиље дешава, не треба одлагати реаговање. Потребно је зауставити насиље, обезбедити сигурност за сву децу, а консултацијама на нивоу установе и са другим надлежним службама даље решавати проблем.
ДОГОДИЛО СЕ НАСИЉЕ ШТА САДА??????
1. Први корак у заштити деце од насиља је откривање, сазнање о насиљу. У неким ситуацијама знаци насиља су очигледни, док у другим ситуацијама је веома тешко открити проблем. Понекад понашање детета показује само на постојање неког проблема, и при томе треба имати у виду да деца различито реагују: повлаче се, раздражљива су, агресивна, преосетљива…
2. Други корак представља прекидање, заустављање насиља. Начин на који ће се насиље прекинути и зауставити зависи од конкретне ситуације: узраст, облик насиља, број укључених, место дешавања, могућност да се позове помоћ…
3. Смиривање ситуације представља трећи корак у заштити деце од насиља. То подразумева обезбеђивање сигурности за дете, разговор са учесницима и посматрачима. Најважније је да актери након раздвајања умире, да се обезбеди прикладан простор и време за разговор. Објаснити учесницима да је циљ да се сукоб реши и да ће обе стране имати прилику да испричају шта се догодило. Договорити се са учесницима да се саслушају без прекидања, да не вређају једни друге, да говоре искрено.
4. Четврти корак представља консултације унутар установе ради процене ризика и израде плана заштите за све учеснике. У овој фази тим процењује степен ризика и одлучује на који начин ће решавати случај, да ли ће га самостално решавати или ће укључити друге релевантне институције. Неопходно је водити рачуна о поверљивости података, заштити приватности и стављању интереса детета изнад интереса родитеља, школе, струке…
5. Пети корак представља реализација договерених активности и мере заштите. Важно је да се индивидуалне обавезе и одговорности прецизирају и доследно спроводе.
6. Праћење ефекта преузетих мера представља шести корак у заштити деце од насиља. Резултати праћења треба да буду стално развијање и унапређивање превентивних активности и разноврсних модела интервенције. На основу анализе дефинишу се мере и активности за унапређивање рада свих учесника у овој области.